PROSTATA

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Šta je prostata?

Prostata je žlezda koja predstavlja deo muškog reproduktivnog sistema. Ona proizvodi materije koje ulaze u sastav ejakulata (sperme). Normalno, prostata je veličine i oblika kestena ("kestenjača").

Prosečne dimenzije prostate su: 3.5 x 4.5 x 2.5 cm.
Težina normalne prostate se kreće između 16 i 22 grama.
Nalazi se u dubini karlice, ispod mokraćne bešike.

Kroz nju prolazi mokraćna cev, tzv. uretra koja transportuje mokraću od bešike do otvora na vrhu penisa. Prostata je sačinjena od žlezdanog, mišićnog i vezivnog tkiva.

Podeljena je na zone-prednja, periferna, centralna i prelazna. Svaka zona ima svoje karakteristike i različit značaj u smislu funkcije i oboljevanja.

Funkcija prostate nije do kraja razjašnjena. Produkti prostate ulaze u sastav ejakulata (sperme). U semenoj tečnosti se naleze materije koje imaju razna biološka dejstva: prostaglandini, imunoglobulini, spermin, fruktoza, limunska kiselina, razni enzimi itd.

Prostaglandini su važni za procese kao što su erekcija, ejakulacija, pokretljivost spermatozoida. Sekret prostate sadrži i materije koje štite repoduktivne i mokraćne puteve od infekcije.

Statistike su pokazale da od svih unutrašnjih organa čoveka prostata najčeše oboleva.

Nazad

GODINE I PROSTATA

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Već od 30. godine života kod mnogih muškaraca dolazi do povećanja veličine prostate. Obično se radi o benignom uvećanju prostate (BPH). Oboljenje je veoma često, do te mere da se, iako pogrešno, često veruje da je to normalna pojava. Sa godinama starosti raste i učestalost ovog oboljenja tako da 50-90% muškarca starosti između 50 i 80 godina ima znake BPH. Značaj ovog oboljenja je u tome što uvećana prostata može pritiskati izvodnu mokraćnu cev smanjujući protok mokraće i na taj način otežavati mokrenje.

 I druga oboljenja prostate (osim prostatitisa) se mnogo češće javljaju sa porastom godina starosti. Tako je, recimo, karcinom prostate vrlo redak kod mlađih muškaraca, a izuzetno često se javlja kod muškaraca starijih od 45 – 50 godina.

S druge strane zapaljenje prostate (prostatitis) se javlja su svakom životnom dobu, dakle nijedan muškarac nije pošteđen rizika da oboli od neke vrste prostatitisa.

Nazad

Potencija i prostata

 Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Erektilna funkcija nije pod direktnim uticajem prostate, tako da, teoretski, poremećaji u funkciji prostate ne bi trebalo da utiču na seksualnu funkciju.

U praksi je to, međutim drugačije. Velika većina muškaraca koja ima problema sa prostatom ili pate od nekog oboljenja prostate ima i manjih ili većih problema sa svojom seksualnom funkcijom.

Iako tome doprinosi i psihološki faktor, zaista se ne mogu zanemariti i drugi mogući mehanizmi dejstva funkcije prostate i njenih oboljenja na potenciju.

Pored toga, pojedine metode lečenja oboljenja prostate kao što su BPH i karcinom mogu da dovedu do pojave privremene ili trajne impotencije. Da li će tokom lečenja prostate doći do impotencije ili ne u velikoj meri zavisi od metode lečenja i od faze u kojoj se oboljenje nalazi. O tome treba detaljno razgovarati sa urologom jer se stanje svakog pacijenta razlikuje i mogućnost očuvanja ili gubitka potencije se mora individualno procenjivati.

Za bliže informacije o impotenciji pogledajte ovde.

Nazad

Najčešća oboljenja prostate

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

 Najčešća oboljenja prostate su sledeća:

-Benigna prostatična hiperplazija (BPH)
-Prostatitis
-Karcinom prostate

Svako od ovih oboljenja na  različit način utiče na zdravlje i život muškarca.

Nazad

BENIGNA PROSTATIČNA HIPERPLAZIJA (BPH)

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Već od 30. godine života kod mnogih muškaraca dolazi do povećanja veličine prostate. Obično se radi o benignom uvećanju prostate (BPH). Oboljenje je veoma često, do te mere da se, iako pogrešno, često veruje da je to normalna pojava. Sa godinama starosti raste i učestalost ovog oboljenja tako da 50-90% muškarca starosti između 50 i 80 godina ima znake BPH. Značaj ovog oboljenja je u tome što uvećana prostata može pritiskati izvodnu mokraćnu cev smanjujući protok mokraće i na taj način otežavati mokrenje.

Normalna prostata je težine oko 20 grama.

Prema težini uvećanje prostate se deli na:

-malo (do 30 g)

-srednje (30-50 g)

-veliko (50-150 g)

-vrlo veliko (preko 150 g)

Simptomi BPH

Izraženost simptoma može biti proporcionalna uvećanju prostate, ali i ne mora. To znači da ponekad malo uvećana prostata može da pravi velike tegobe, a da jako uvećana prostata može da pričinjava minimalne smetnje.

Najčešći simptomi su sledeći:

-slabljenje mlaza mokraće

-otežano započinjanje mokrenja

-napinjanje pri mokrenju

-nepotpuno pražnjenje bešike

-neodoljivi nagoni za mokrenjem koji se teško ili nikako ne mogu suzbiti

-nevoljni gubitak mokraće

-učestalo mokrenje (danju i/ili noću)

Takođe takvo stanje može da dovede i do daljih komplikacija:

-infekcija urinarnog trakta koje se teško leče i često se ponovo javljaju

-iznenadne blokade mokraćne cevi sa posledičnom nemogućnošću mokrenja

-pojava krvi u mokraći

-oštećenja bešike i bubrega (stvaranje kamena, divertikuloza,

-intoksikacija, tj. trovanje organizma (uremija) zbog poremećene funkcije bubrega

Ne moraju uvek biti prisutni svi simptomi.

Ponekad, iako je oboljenje uznapredovalo nema nikakvih simptoma, a prvi simptomi tada mogu biti tek kada dođe do oštećenja bubrega. Da bi se to izbeglo veoma su bitne redovne kontrole prostate.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

-detaljnog razgovora sa pacijentom

-ultrazvučnog pregleda prostate

-digitorektalnog pregleda prostate (DRE)

-laboratorijskih analiza

-drugih snimanja i procedura po potrebi

Iz razgovora urolog saznaje o karakteru i učestalosti simptoma koje ima pacijent kao i o eventualnom pristustvu drugih oboljenja.

Ultrazvučnim pregledom uro-trakta stiče se uvid u stanje bubrega, bešike i prostate tj. o njenoj veličini, izgledu i obliku.

Digitorektalni pregled (DRE) predstavlja pregled prostate prstom lekara kroz analni otvor pacijenta. Radi se o veoma bitnom i korisnom pregledu koji je potpuno bezbolan.

Kakva je veza BPH sa karcinomom prostate?

Za sada nije dokazano da benigno uvećanje prostate povećava rizik ili da je na neki drugi način povezano sa malignim oboljenjem prostate. Treba, međutim imati u vidu da oba oboljenja mogu postojati istovremeno. Zato je važnost redovnih kontrola velika.

Kako BPH utiče na seksualnu funkciju?

Prisustvo oboljenja prostate može značajno da utiče na seksualnu funkciju-iskustvao govori da se kod velikog procenta muškaraca sa uvećanom prostatom javljaju i problemi sa potencijom. Za bliže informacije o impotenciji pogledajte ovde.

Pored toga, pojedine metode lečenja oboljenja prostate kao što su BPH i karcinom mogu da dovedu do pojave privremene ili trajne impotencije. Da li će tokom lečenja prostate doći do impotencije ili ne u velikoj meri zavisi od metode lečenja i od faze u kojoj se oboljenje nalazi. O tome treba detaljno razgovarati sa urologom jer se stanje svakog pacijenta razlikuje i mogućnost očuvanja ili gubitka potencije se mora individualno procenjivati.

LEČENJE BPH

Kada treba lečiti BPH?

Sama činjenica da je prostata uvećana ne mora da znači da je treba i obavezno lečiti. U slučajevima slabo izraženih simptoma biće dovoljne (ali i veoma važne) redovne kontrole prostate. Lečenje se preduzima u slučaju jače izraženih simptoma ili poremećaja uro-trakta i nastanka komplikacija (infekcija, kamen, oštećenje bubrega ili bešike itd.)

Izbor načina lečenja BPH je veoma deliktna stvar i zavisi od mnogih faktora. Odluku o načinu lečenja donose dve osobe-zajednički. To su pacijent i urolog. Postoje situacije kada urolog može da prepusti pacijentu da odluči između više varijanti mogućeg tretmana. Međutim, postoje i okolnosti kada pacijent mora da posluša urologa jer bi u protivnom usledile značajne komplikacije i opasnosti za pacijenta. Naravno, posle detaljne konsultacije krajnja odluka je uvek na pacijentu.

Postoje tri metode lečenja BPH:

-Medikamentno

-Hirurško

-Ostale metode

Medikamentno lečenje BPH

Postoji tri vrste lekova ili preparata koji se koriste u lečenju prostate:

1. Lekovi koji utiču na androgene hormone mogu imati različite mehanizme delovanja: suzbijanje dejstva muških polnih hormona, smanjenje njihove produkcije, suzbijanje stvaranja DHT (dihidrotestosteron) u ćelijama prostate i sl. Ovi lekovi se nikako ne smeju uzimati bez konsultacije sa urologom. Moraju se uzimati mesecima da bi pokazali efekat. I pored toga njihovo dejstvo je u suštini privremeno, tj. oni ne mogu trajno rešiti problem uvećane prostate. Mogući su i određeni neželjeni efekti (impotencija, ginekomastija itd.) i komplikacije zbog čega je nadzor urologa neophodan.

2. Alfa-blokatori su lekovi koji dovode do opuštanja mišića u mokraćnoj cevi, vratu bešike i prostati i time olakšavaju mokrenje. Ovi lekovi samo ublažavaju simptome bolesti ali ne mogu izlečiti BPH. Kod osoba sa povišenim pritiskom dovode do njegovog pada. Kod ljudi sa normalnim krvni pritiskom nemaju takvo dejstvo.

Mogu se javiti neželjena dejstva u vidu glavobolje, vrtoglavice, hipotenzije, malaksalosti, itd.

3. Biljni preparati se veoma mnogo koriste i kod nas i u svetu. Njihova velika prednost je praktično nepostojanje neželjenih efekata, te se zbog toga mogu koristiti i bez lekarskog recepta (ako drugačije nije naznačeno). Mnoga ispitivanja su pokazala da oni deluju i da ublažuju simptome koji se javljaju kod uvećane prostate. Oni takođe ne mogu da dovedu do trajnog izlečenja (to je moguće samo operacijom), ali mogu da olakšaju mokrenje, smanje učestalost mokrenja, naročito noću, a u izvesnoj meri pozitivno utiču i na seksualnu funkciju. Postoje biljni preparati različitog sastava i kvaliteta. Prema našem iskustvu odlično se pokazao PROSTATE POTENCIJAL,  a ukoliko pored BPH postoji i infekcija urinarnog trakta može se koristititi zajedno sa preparatom URO POTENCIJAL, jer u takvoj situaciji daju odlične rezultate.

Hirurško lečenje BPH

Postavlja se pitanje kada se odlučiti za operaciju. Može se reći da pacijent odlučuje dokle god urolog ne kaže se operacija mora uraditi, a on će to reći u slučaju nastanka nekih komplikacija BPH (proširenje gornjih mokraćnih puteva i oštećenje bubrežne funkcije). Sve ostale situacije se procenjuju i odluka se donosi zajednički prema dogovoru urologa i pacijenta. Procenjuje se težina simptoma (za to postoje posebni upitnici-IPSS), ali se uzima u obzir i opšte stanje pacijenta jer svaki operativni zahvat predstavlja određeni napor za organizam.

Operacija može biti kroz mokraćni kanal (TUR), ili otvorena. Otvorena operacija se danas radi relativno retko, npr. kada istovremeno postoji i kamen u mokraćnoj bešici ili kada je prostata jako uvećana.

Operativno zahvat koji se najčešće radi u lečenju BPH jeste TUR (transuretralna resekcija prostate). Ona se izvodi na taj način što se odgovarajućim instrumentima kroz mokraćni kanal pacijenta dolazi do prostate od koje se onda isecaju mali režnjići, dokle god se ne ukloni dovoljno tkiva prostate da mokraća može nesmetano da otiče.

Za isecanje tkiva i zaustavljanje krvarenja koristi se visokofrekventna električna struja.

Oporavak posle ovakve operacije je relativno brz i traje oko tri nedelje, a pacijent ostaje u bolnici samo nekoliko dana.

Ostale metode

Ovde se govori o relativno novijim metodama lečenja BPH. Njihova efikasnost je u fazi ispitivanja u odnosu na hirurško lečenje koje je još uvek najefikasnije.

Ovde spadaju:

-Termoterapija prostate

 -TUMT (transuretralna mikrotalasna termoterapija)

 -HIFU (fokusirani ultrazvuk visokog intenziteta)

 -TUNA (transuretralna ablacija radiofrekventnom energijom)

-Lečenje laserom

 -TULIP (ultrazvučno vođena laserska prostatektomija)

 -TUEP (transuretralna evaporizacija prostate)

 -ILC (intersticijska laserska koagulacija)

-Ugradnja stentova

 -privremeni stentovi

 -permanentni stentovi

Stent je spirala koja se uvlači u mokraćnu cev sa ciljem njenog proširenja i na taj način olakšavanja mokrenja. Može biti privremena ili stalna.

Ovo su neoperativne, ali ipak invazivne metode jer se tokom njihove primene uvlače odgovarajući instrumenti ili u mokraćni kanal ili u čmarno crevo pacijenta.

Nazad

PROSTATITIS - ZAPALJENJE PROSTATE

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Šta je prostatitits?

Prostatitis je zapaljenje prostate. Zapaljenje predstavlja odbrambenu reakciju organizma na štetne agense. Ti agensi mogu biti biološki (bakterije, virusi, gljivice i sl.), hemijski, fizički i mehanički. Zapaljenje prostate najčešće izazivaju biološki agensi.

Najčešći uzročnici

Ranije je najčešći uzrok prostatitisa bio gonokok-izazivač gonoreje (triper, kapavac). U poslednjih nekoliko decenija to, međutim više nije slučaj, već su najčešći izazivači prostatitisa sledeći:

-koli bacili (iz mokraćnih puteva ili creva)

-stafilokoke (iz gnojnih ognjišta, čireva itd.)

-streptokoke (iz disajnih puteva ili polnih organa)

-virusi (grip, mononukleoza, parotitis)

-gljivice

-trihomonas

-hlamidija

Šta olakšava nastanak infekcije?

-već postojeća infekcija mokraćnih puteva

-uvlačenje različitih predmeta u mokraćnu cev

-preterana prokrvljenost prostate (nastaje kod fizičkog napora, dugotrajnog pešačenja ili sedenja, vožnje bicikla, uzimanja alkohola, dugotrajnog seksualnog nadražaja itd)

Akutni prostatitis

Akutni prostatitis počinje naglo sa   skokom temperature i preko 39 stepeni. Postoji glavobolja, malaksalost, gubitak apetita, gađenje, povraćanje, jeza i drhtavica. Kretanje je otežano, pa čak i nemoguće. Bolovi su locirani u predelu dna male karlice (između testisa i analnog otvora, u dubini) i pojačavaju se pri vršenju velike nužde. Mokrenje je otežano i učestalo i bolno.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda pacijenta i laboratorijskih analiza. Urinokulturom i pregledom sekreta prostate identifikuju se uzročnici.

Lečenje podrazumeva mirovanje u postelji, suzbijanje temperature i unošenje dovoljno tečnosti (zbog pojačanog gubitka usled visoke temperature). Pored simptomatske terapije primenjuje se i antibiotska terapija prema utvrđenom uzročniku. Lečenje mora da se izvodi u trajanju od mesec dana. U protivnom može doći do nastanka hroničnog prostatitisa.

Hronični prostatitis

Dakle, kao što smo videli, hronični prostatitis može nastati posle akutnog zapaljenja prostate ukoliko ono nije pravilno lečeno. Međutim hronični prostatitis može biti i od samog početka takav, tj. ne mora postojati akutna faza bolesti. Najčešći izazivači su bakterije Escherichia coli u Pseudomonas. Znatno ređe se nalaze drugi uzročnici. Nastanak hroničnog zapaljenja prostate olakšava postojanje urinarnih infekcija, oboljenja prostate kao i postojanje kamena u prostati.

Simptomi mogu biti odsutni u potpunosti, ili veoma blagi. Povremeno se mogu naći bakterije u mokraći. Mokrenje može biti učestalo, naročito noću i otežano. Može se primetiti i curenje sekreta iz mokraćne cevi, naročito ujutru. Retko se javlja krv u mokraći ili spermi. Nasuprot akutnom zapaljenju, hronično zapaljenje prostate može postojati sa minimalnim simptomima u vidu tištanja u predelu prostate, nejasne nelagodnosti, osećaja hladnoće u maloj karlici i u predelu polnih organa. Bolovi, ako postoje nisu jaki, već tupi, neprijatni i psihički iritirajući. Locirani su u predelu testisa, penisa, prepona itd.

Potencija može biti oslabljena u većoj ili manjoj meri. Impotencija može biti u vezi sa prostatitisom ali mogu postojati i drugi uzroci. Bliže o impotenciji pogledajte ovde.

Komplikacije hroničnog prostatitisa su zapaljenje semenih kesica, epididimisa ili testisa. U prostati se mogu stvoriti kamenci (prostatoliti). Najčešća i najvažnija komplikacija je ifekcija urinarnog trakta koja se pravom terapijom može izlečiti, ali kada se izleči vrlo brzo se ponovo javlja (recidivira).

Više informacija o infekcijama urinarnog trakta možete videti ovde.

Lečenje hroničnog prostatitisa predstavlja problem zbog toga što u hronično zapaljeno tkivo prostate antibiotici teško prodiru. Pre svega treba identifikovati uzročnike zapaljenja, što takođe može biti problem s obzirom da oni mogu biti "sakriveni" duboko u tkivu prostate. Ponekad pregled mokraće ne pomaže. Negativna urinokultura ne znači da infekcije prostate nema. Zato se moraju preduzeti specifične dijagnostičke metode i laboratorijske analize.

Izbor antibiotika će zavisiti međutim ne samo od osetljivosti uzročnika već se mora birati i prema sposobnosti prodiranja u tkivo prostate. Pored toga lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo-i do tri meseca.

Zbogo svega navedenog lečenje je neophodno sprovoditi uz striktnu kontrolu urologa. U protivnom izlečenje je sasvim neizvesno i rizikuje se nastanak gore pomenutih komplikacija.

Nebakterijski prostatitis

Ovo je izuzetno čest oblik prostatitisa. Karakteriše se odsustvom infekcije-nijedan poznati uzročnik se ne može identifikoavti. Međutim, postoje svi znaci zapaljenja. Još uvek se ne zna šta ovakav oblik prostatitisa izaziva. Sumnja se na mogućnost da se radi o autoimunom oboljenju, ali to nije sa sigurnošću potvrđeno.

Simptomi su slični onima koji postoje kod hroničnog bakterijskog prostatitisa. Mokrenje može biti učestalo, naročito noću i otežano. Retko se javlja krv u mokraći ili spermi. Javlja se nelagodnost u vidu tištanja u predelu prostate, osećaj hladnoće u maloj karlici i u predelu polnih organa. Bolovi, ako postoje nisu jaki, već tupi, neprijatni i psihički iritirajući. Locirani su u predelu testisa, penisa, prepona itd.

Česti pokušaji da se ovi pacijenti izleče antibioticima ostaju bezuspešni zbog čega pacijent može pokazivati znake uznemirenosti ili psihičke depresije kao posledica gubitka nade i zabrinutosti za svoje zdravlje.

Kod ove vrste prostatitisa ne javljaju se komplikacije koje su inače tipične za bakterijski prostatitis.

Potencija može biti oslabljena u većoj ili manjoj meri. Impotencija može biti u vezi sa prostatitisom ali mogu postojati i drugi uzroci. Bliže o impotenciji pogledajte ovde.

Lečenje nebakterijskog prostatitisa može predstavljati problem. Higijensko dijetetski režim može biti od koristi pa u tom smislu treba izbegavati hranu, piće i aktivnosti koje pojačavaju tegobe (npr. kafa, alkohol, začini itd.)

Seksualna aktivnost je dozvoljena i uglavnom ne pojačava tegobe, mada kod nekih muškaraca to nije slučaj. Česti su, međutim poremećaji potencije pa u tom slučaju treba sprovesti odgovarajuće ispitivanje da bi se utvrdio pravi razlog seksualne disfunkcije.

Mogu biti od koristi tople sedeće kupke, kao i lekovi protiv upale i bolova (nesteroidni antiinflamatorni analgetici).

Zbog još uvek nejasnog razloga nastanka nebakterijskog prostatitisa u inicijalnoj fazi lečenja može se probati sa antibiotskom terapijom efektivnom protiv atipičnih mikroorganizama. Neuspeh ovakve terapije ukazuje na to da ne treba dalje insistirati na primeni antibiotika.

Zbog mnogih specifičnosti terapijskog pristupa ovom oboljenju apslutno je neophodno da lečenje sprovodi urolog.

Nazad

KARCINOM PROSTATE

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović
Karcinom prostate predstavlja maligno oboljenje prostate (rak prostate).

To je jedan od najčešćih tumora kod muškaraca pored raka debelog creva i pluća.
Najčešće se javlja kod muškaraca starijih od 45 godina dok kod mlađih predstavlja retkost.

Ne zna se još uvek razlog nastanka karcinoma prostate mada postoje mnoge teorije. Ipak, nijedna od tih teorija do sada nije do kraja prihvaćena, a vrlo verovatno da više faktora zajednički doprinose nastanku karcinoma.
Postoje različiti stadijumi razvoja raka prostate i oni se klasifikuju prema TNM ili ABC klasifikaciji (ova druga se koristi u SAD).

Klasifikacija je prilično složena jer podrazumeva i podstadijume koji takođe značajno utiču na odluku o daljem tretmanu.
Pojednostavljena podela, dovoljna za razumevanje suštine bila bi sledeća:

1. Intraprostatični stadijum se karakteriše razvojem tumora u samoj prostati.

2. Stadijum lokalne invazije nastaje kada tumor probije kapsulu (omotač) prostate i počne da se širi na okolinu

3. Stadijum generalizacije podrazumeva nastanak udaljenih metastaza (pluca, jetra, bubrezi, kosti, mozak itd.)

Ukoliko se ne otkrije u početnom, intraprostatičnom stadijumu rak prostate je u ogromnoj većini slučajeva smrtonosno oboljenje, bez obzire na dosadašnje pokušaje lečenja. Treba ipak znati da lečenje i u tom slučaju produžava život.

Ukoliko se karcinom prostate otkrije na vreme, tj u početnom stadijumu onda se, pacijent najčešće može izlečiti, praktično u potpunosti i nastaviti da vodi normalan život.

Za blagovremeno otkrivanje oboljenja prostate veoma su značajne redovne kontrole prostate. O najčešćim pitanjima u vezi redovnih kontrola prostate-pogledajte ovde.

Simptomi karcinoma prostate

Na žalost, nastanak raka prostate protiče obično bez ikakvih simptoma. To je razlog zašto je teško otkriti ga na vreme-dok je još izlečiv. Ukoliko istovremeno postoji i BPH, mogu postojati simptomi koji su karakteristični za uvećanu prostatu.

U kasnijem razvoju oboljenja javljaju se rauzličiti simptomi, pa i bolovi u zavisnosti od organa koji su zahvaćeni. (pluća, jetra, bubrezi, debelo crevo, kičma, zglobovi mozak).

Poremećeno je i opšte stanje, javlja se malaksalost, gubitak apetita i anemija.

Dijagnostikovanje karcinoma prostate

Dijagnoza se postavlja na osnovu urološkog pregleda, laboratorijskih analiza i drugih dijagnostičkih postupaka.

Urolog uzima detaljnu anamnezu (razgovor sa pacijentom o toku sadašnje bolesti kao i prethodnim oboljenjima itd. Pored ostalog urolog će uraditi i digitorektalni pregled (DRE) koji predstavlja pregled prostate prstom kroz analni otvor pacijenta. Takav pregled je jednostavan, kratkotrajan i bezbolan, ali i pored toga je od izuzetnog značaja. Dalje, radi se i ultrazvučni pregled urotrakta i prostate i po potrebi i druga snimanja i pregledi.

Veliki značaj imaju i laboratorijske analize. Pored ostalih analiza razmatra se i vrednost PSA (specifični antigen prostate) koji može da ukaže, sa priličnom tačnošću na postojanje ili odsustvo karcinoma prostate.

PSA (specifični antigen prostate)

Otkriće PSA i njegova upotreba u kliničkoj praksi je značajno doprinela ranijem otkrivanju karcinoma prostate. Ogroman broj naučnih ispitivanja je rađen u vezi PSA i njegovih vrednosti kao i odnosa njegovih vrednosti sa drugim parametrima (vreme, veličina prostate ili pojedinih delova prostate, brzina povećanja vrednosti itd.-tzv. PSA derivati).

Ono što je važno za svakog muškarca je to da je tumačenje vrednosti PSA veoma složeno i da zavisi od mnogo faktora. Prema tome, običaj laika da upoređuju laboratorijske rezultate sa normalnim vrednostima koje laboratorija navodi i da tako izvode samostalne zaključke nikako nije dobar.

Ispravno tumačenje vrednosti PSA je veoma komplikovano i treba ga prepustiti urologu!

Lečenje karcinoma prostate

Na izbor lečenja utiče više faktora: starost pacijenta, opšte stanje organizma, stanje srca i pluća, stadijum razvoja raka kao i stepen maligniteta, neželjeni efekti i moguće komplikacije različitih načina lečenja itd.

Načelno može se reći da je izbor lečenja prema stadijumu razvoja tumora sledeći:

Intraprostatični tumor

 -Ekspektativan stav (ne preduzima se ništa, već se stanje pomno prati putem   redovnih kontrola

 -Radikalna operacija prostate (uklanjanje kompletne prostate posebnom  hirurškom intervencijom

 -Terapija zračenjem

Uznapredovali stadijumi

 -Endokrina terapija (ima za cilj da smanji dejstvo muških polnih hormona koji   pomažu rast tumora, a to se postiže operacijom-uklanjanjem testisa ili lekovima)

Pomenute metode lečenja se ponekad mogu kombinovati.

Takođe su u toku naučna ispitivanja i drugih terapijskih mogućnosti koje će verovatno predstavljati budućnost na ovom polju, ali za sada nije moguće reći ništa sa sigurnošću o njihovoj efikasnosti.

Nazad

ZNAČAJ REDOVNIH KONTROLA PROSTATE – NAJČEŠĆA PITANJA

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

-Ne osećam nikakve tegobe i potpuno sam zdrav. Imam 50 godina. Zašto bih ja uopšte išao na preglede prostate?

Postoje najmanje dva razloga za to.

Prvo, u vašim godinama kod velikog broja muškaraca dolazi do uvećanja prostate (BPH). To se može dešavati bez ikakvih simptoma, a prvi simptomi koji se jave mogu poticati od oštećenja bubrega (tzv. "silent BPH" anglosaksonskih autora). Oštećenje bubrega predstavlja ozbiljnu komplikaciju koja se može izbeći redovnim kontrolama prostate.

Drugo, u vašim godinama relativno je česta pojava karcinoma, tj raka prostate.

-Rado bih redovno kontrolisao prostatu, ali se plašim da se ne otkrije ono najgore-rak. Šta onda?

Onda vam redovne kontrole mogu spasiti život. Na vreme otkriven karcinom prostate je danas praktično izlečiv, a pacijent nastavlja život sasvim normalno. Izbegavanjem redovnih kontrola ništa ne postižete. Kada se osete prvi simptomi karcinoma prostate obično je to u dosta odmaklom stadijumu kada je lečenje manje efikasno. Dakle, najbolje što možete da uradite za sebe kada je prostata u pitanju jesu redovne kontrole. Upravo redovne kontrole prostate vam omogućavaju da živite bezbrižno i opušteno.

-Šta se radi na redovnim kontrolama prostate?

Urade se odgovarajuće laboratorijske analize, zatim ultrazvučni pregled urotrakta i pregled prostate prstom. Potom urolog tumači dobijene nalaze i rezultate i daje savet šta raditi i kada ponovo doći na kontrolu. Ovi pregledi su potpuno bezbolni i traju ukupno oko pola sata.

-Koliko često treba raditi kontrole prostate?

To zavisi od više faktora. Potpuno zdravi muškarci mogu dolaziti na kontrolu 1-2 godišnje. Jasno je da češće kontrole znače veću sigurnost jer povećavaju šansu da se oboljenje ranije otkrije.

Nazad