PROSTATITIS - ZAPALJENJE PROSTATE

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Šta je prostatitits?

Prostatitis je zapaljenje prostate. Zapaljenje predstavlja odbrambenu reakciju organizma na štetne agense. Ti agensi mogu biti biološki (bakterije, virusi, gljivice i sl.), hemijski, fizički i mehanički. Zapaljenje prostate najčešće izazivaju biološki agensi.

Najčešći uzročnici

Ranije je najčešći uzrok prostatitisa bio gonokok-izazivač gonoreje (triper, kapavac). U poslednjih nekoliko decenija to, međutim više nije slučaj, već su najčešći izazivači prostatitisa sledeći:

-koli bacili (iz mokraćnih puteva ili creva)
-stafilokoke (iz gnojnih ognjišta, čireva itd.)
-streptokoke (iz disajnih puteva ili polnih organa)
-virusi (grip, mononukleoza, parotitis)
-gljivice
-trihomonas
-hlamidija

Šta olakšava nastanak infekcije?

-već postojeća infekcija mokraćnih puteva
-uvlačenje različitih predmeta u mokraćnu cev
-preterana prokrvljenost prostate (nastaje kod fizičkog napora, dugotrajnog pešačenja ili sedenja, vožnje bicikla, uzimanja alkohola, dugotrajnog seksualnog nadražaja itd)

Akutni prostatitis

Akutni prostatitis počinje naglo sa   skokom temperature i preko 39 stepeni. Postoji glavobolja, malaksalost, gubitak apetita, gađenje, povraćanje, jeza i drhtavica. Kretanje je otežano, pa čak i nemoguće. Bolovi su locirani u predelu dna male karlice (između testisa i analnog otvora, u dubini) i pojačavaju se pri vršenju velike nužde. Mokrenje je otežano i učestalo i bolno.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda pacijenta i laboratorijskih analiza. Urinokulturom i pregledom sekreta prostate identifikuju se uzročnici.

Lečenje podrazumeva mirovanje u postelji, suzbijanje temperature i unošenje dovoljno tečnosti (zbog pojačanog gubitka usled visoke temperature). Pored simptomatske terapije primenjuje se i antibiotska terapija prema utvrđenom uzročniku. Lečenje mora da se izvodi u trajanju od mesec dana. U protivnom može doći do nastanka hroničnog prostatitisa.

Hronični prostatitis

Dakle, kao što smo videli, hronični prostatitis može nastati posle akutnog zapaljenja prostate ukoliko ono nije pravilno lečeno. Međutim hronični prostatitis može biti i od samog početka takav, tj. ne mora postojati akutna faza bolesti. Najčešći izazivači su bakterije Escherichia coli u Pseudomonas. Znatno ređe se nalaze drugi uzročnici. Nastanak hroničnog zapaljenja prostate olakšava postojanje urinarnih infekcija, oboljenja prostate kao i postojanje kamena u prostati.

Simptomi mogu biti odsutni u potpunosti, ili veoma blagi. Povremeno se mogu naći bakterije u mokraći. Mokrenje može biti učestalo, naročito noću i otežano. Može se primetiti i curenje sekreta iz mokraćne cevi, naročito ujutru. Retko se javlja krv u mokraći ili spermi. Nasuprot akutnom zapaljenju, hronično zapaljenje prostate može postojati sa minimalnim simptomima u vidu tištanja u predelu prostate, nejasne nelagodnosti, osećaja hladnoće u maloj karlici i u predelu polnih organa. Bolovi, ako postoje nisu jaki, već tupi, neprijatni i psihički iritirajući. Locirani su u predelu testisa, penisa, prepona itd.

Potencija može biti oslabljena u većoj ili manjoj meri. Impotencija može biti u vezi sa prostatitisom ali mogu postojati i drugi uzroci. Bliže o impotenciji pogledajte ovde.

Komplikacije hroničnog prostatitisa su zapaljenje semenih kesica, epididimisa ili testisa. U prostati se mogu stvoriti kamenci (prostatoliti). Najčešća i najvažnija komplikacija je ifekcija urinarnog trakta koja se pravom terapijom može izlečiti, ali kada se izleči vrlo brzo se ponovo javlja (recidivira).

Više informacija o infekcijama urinarnog trakta možete videti ovde.

Lečenje hroničnog prostatitisa predstavlja problem zbog toga što u hronično zapaljeno tkivo prostate antibiotici teško prodiru. Pre svega treba identifikovati uzročnike zapaljenja, što takođe može biti problem s obzirom da oni mogu biti "sakriveni" duboko u tkivu prostate. Ponekad pregled mokraće ne pomaže. Negativna urinokultura ne znači da infekcije prostate nema. Zato se moraju preduzeti specifične dijagnostičke metode i laboratorijske analize.

Izbor antibiotika će zavisiti međutim ne samo od osetljivosti uzročnika već se mora birati i prema sposobnosti prodiranja u tkivo prostate. Pored toga lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo-i do tri meseca.

Zbogo svega navedenog lečenje je neophodno sprovoditi uz striktnu kontrolu urologa. U protivnom izlečenje je sasvim neizvesno i rizikuje se nastanak gore pomenutih komplikacija.

Nebakterijski prostatitis

Ovo je izuzetno čest oblik prostatitisa. Karakteriše se odsustvom infekcije-nijedan poznati uzročnik se ne može identifikoavti. Međutim, postoje svi znaci zapaljenja. Još uvek se ne zna šta ovakav oblik prostatitisa izaziva. Sumnja se na mogućnost da se radi o autoimunom oboljenju, ali to nije sa sigurnošću potvrđeno.

Simptomi su slični onima koji postoje kod hroničnog bakterijskog prostatitisa. Mokrenje može biti učestalo, naročito noću i otežano. Retko se javlja krv u mokraći ili spermi. Javlja se nelagodnost u vidu tištanja u predelu prostate, osećaj hladnoće u maloj karlici i u predelu polnih organa. Bolovi, ako postoje nisu jaki, već tupi, neprijatni i psihički iritirajući. Locirani su u predelu testisa, penisa, prepona itd.

Česti pokušaji da se ovi pacijenti izleče antibioticima ostaju bezuspešni zbog čega pacijent može pokazivati znake uznemirenosti ili psihičke depresije kao posledica gubitka nade i zabrinutosti za svoje zdravlje.

Kod ove vrste prostatitisa ne javljaju se komplikacije koje su inače tipične za bakterijski prostatitis.

Potencija može biti oslabljena u većoj ili manjoj meri. Impotencija može biti u vezi sa prostatitisom ali mogu postojati i drugi uzroci. Bliže o impotenciji pogledajte ovde.

Lečenje nebakterijskog prostatitisa može predstavljati problem. Higijensko dijetetski režim može biti od koristi pa u tom smislu treba izbegavati hranu, piće i aktivnosti koje pojačavaju tegobe (npr. kafa, alkohol, začini itd.)

Seksualna aktivnost je dozvoljena i uglavnom ne pojačava tegobe, mada kod nekih muškaraca to nije slučaj. Česti su, međutim poremećaji potencije pa u tom slučaju treba sprovesti odgovarajuće ispitivanje da bi se utvrdio pravi razlog seksualne disfunkcije.

Mogu biti od koristi tople sedeće kupke, kao i lekovi protiv upale i bolova (nesteroidni antiinflamatorni analgetici).

Zbog još uvek nejasnog razloga nastanka nebakterijskog prostatitisa u inicijalnoj fazi lečenja može se probati sa antibiotskom terapijom efektivnom protiv atipičnih mikroorganizama. Neuspeh ovakve terapije ukazuje na to da ne treba dalje insistirati na primeni antibiotika.

Zbog mnogih specifičnosti terapijskog pristupa ovom oboljenju apslutno je neophodno da lečenje sprovodi urolog.