BENIGNA PROSTATIČNA HIPERPLAZIJA (BPH)

Stručni konsultant: Dr Gordan Popović

Već od 30. godine života kod mnogih muškaraca dolazi do povećanja veličine prostate. Obično se radi o benignom uvećanju prostate (BPH). Oboljenje je veoma često, do te mere da se, iako pogrešno, često veruje da je to normalna pojava. Sa godinama starosti raste i učestalost ovog oboljenja tako da 50-90% muškarca starosti između 50 i 80 godina ima znake BPH. Značaj ovog oboljenja je u tome što uvećana prostata može pritiskati izvodnu mokraćnu cev smanjujući protok mokraće i na taj način otežavati mokrenje.

Normalna prostata je težine oko 20 grama.

Prema težini uvećanje prostate se deli na:

-malo (do 30 g)
-srednje (30-50 g)
-veliko (50-150 g)
-vrlo veliko (preko 150 g)

Simptomi BPH

Izraženost simptoma može biti proporcionalna uvećanju prostate, ali i ne mora. To znači da ponekad malo uvećana prostata može da pravi velike tegobe, a da jako uvećana prostata može da pričinjava minimalne smetnje.

Najčešći simptomi su sledeći:

-slabljenje mlaza mokraće
-otežano započinjanje mokrenja
-napinjanje pri mokrenju
-nepotpuno pražnjenje bešike
-neodoljivi nagoni za mokrenjem koji se teško ili nikako ne mogu suzbiti
-nevoljni gubitak mokraće
-učestalo mokrenje (danju i/ili noću)

Takođe takvo stanje može da dovede i do daljih komplikacija:

-infekcija urinarnog trakta koje se teško leče i često se ponovo javljaju
-iznenadne blokade mokraćne cevi sa posledičnom nemogućnošću mokrenja
-pojava krvi u mokraći
-oštećenja bešike i bubrega (stvaranje kamena, divertikuloza,
-intoksikacija, tj. trovanje organizma (uremija) zbog poremećene funkcije bubrega

Ne moraju uvek biti prisutni svi simptomi.

Ponekad, iako je oboljenje uznapredovalo nema nikakvih simptoma, a prvi simptomi tada mogu biti tek kada dođe do oštećenja bubrega. Da bi se to izbeglo veoma su bitne redovne kontrole prostate.

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza se postavlja na osnovu:

-detaljnog razgovora sa pacijentom
-ultrazvučnog pregleda prostate
-digitorektalnog pregleda prostate (DRE)
-laboratorijskih analiza
-drugih snimanja i procedura po potrebi

Iz razgovora urolog saznaje o karakteru i učestalosti simptoma koje ima pacijent kao i o eventualnom pristustvu drugih oboljenja.

Ultrazvučnim pregledom uro-trakta stiče se uvid u stanje bubrega, bešike i prostate tj. o njenoj veličini, izgledu i obliku.

Digitorektalni pregled (DRE) predstavlja pregled prostate prstom lekara kroz analni otvor pacijenta. Radi se o veoma bitnom i korisnom pregledu koji je potpuno bezbolan.

Kakva je veza BPH sa karcinomom prostate?

Za sada nije dokazano da benigno uvećanje prostate povećava rizik ili da je na neki drugi način povezano sa malignim oboljenjem prostate. Treba, međutim imati u vidu da oba oboljenja mogu postojati istovremeno. Zato je važnost redovnih kontrola velika.

Kako BPH utiče na seksualnu funkciju?

Prisustvo oboljenja prostate može značajno da utiče na seksualnu funkciju-iskustvao govori da se kod velikog procenta muškaraca sa uvećanom prostatom javljaju i problemi sa potencijom. Za bliže informacije o impotenciji pogledajte ovde.

Pored toga, pojedine metode lečenja oboljenja prostate kao što su BPH i karcinom mogu da dovedu do pojave privremene ili trajne impotencije. Da li će tokom lečenja prostate doći do impotencije ili ne u velikoj meri zavisi od metode lečenja i od faze u kojoj se oboljenje nalazi. O tome treba detaljno razgovarati sa urologom jer se stanje svakog pacijenta razlikuje i mogućnost očuvanja ili gubitka potencije se mora individualno procenjivati.

LEČENJE BPH

Kada treba lečiti BPH?

Sama činjenica da je prostata uvećana ne mora da znači da je treba i obavezno lečiti. U slučajevima slabo izraženih simptoma biće dovoljne (ali i veoma važne) redovne kontrole prostate. Lečenje se preduzima u slučaju jače izraženih simptoma ili poremećaja uro-trakta i nastanka komplikacija (infekcija, kamen, oštećenje bubrega ili bešike itd.)

Izbor načina lečenja BPH je veoma deliktna stvar i zavisi od mnogih faktora. Odluku o načinu lečenja donose dve osobe-zajednički. To su pacijent i urolog. Postoje situacije kada urolog može da prepusti pacijentu da odluči između više varijanti mogućeg tretmana. Međutim, postoje i okolnosti kada pacijent mora da posluša urologa jer bi u protivnom usledile značajne komplikacije i opasnosti za pacijenta. Naravno, posle detaljne konsultacije krajnja odluka je uvek na pacijentu.

Postoje tri metode lečenja BPH:

-Medikamentno
-Hirurško
-Ostale metode

Medikamentno lečenje BPH

Postoji tri vrste lekova ili preparata koji se koriste u lečenju prostate:

1. Lekovi koji utiču na androgene hormone mogu imati različite mehanizme delovanja: suzbijanje dejstva muških polnih hormona, smanjenje njihove produkcije, suzbijanje stvaranja DHT (dihidrotestosteron) u ćelijama prostate i sl. Ovi lekovi se nikako ne smeju uzimati bez konsultacije sa urologom. Moraju se uzimati mesecima da bi pokazali efekat. I pored toga njihovo dejstvo je u suštini privremeno, tj. oni ne mogu trajno rešiti problem uvećane prostate. Mogući su i određeni neželjeni efekti (impotencija, ginekomastija itd.) i komplikacije zbog čega je nadzor urologa neophodan.

2. Alfa-blokatori su lekovi koji dovode do opuštanja mišića u mokraćnoj cevi, vratu bešike i prostati i time olakšavaju mokrenje. Ovi lekovi samo ublažavaju simptome bolesti ali ne mogu izlečiti BPH. Kod osoba sa povišenim pritiskom dovode do njegovog pada. Kod ljudi sa normalnim krvni pritiskom nemaju takvo dejstvo.

Mogu se javiti neželjena dejstva u vidu glavobolje, vrtoglavice, hipotenzije, malaksalosti, itd.

3. Biljni preparati se veoma mnogo koriste i kod nas i u svetu. Njihova velika prednost je praktično nepostojanje neželjenih efekata, te se zbog toga mogu koristiti i bez lekarskog recepta (ako drugačije nije naznačeno). Mnoga ispitivanja su pokazala da oni deluju i da ublažuju simptome koji se javljaju kod uvećane prostate. Oni takođe ne mogu da dovedu do trajnog izlečenja (to je moguće samo operacijom), ali mogu da olakšaju mokrenje, smanje učestalost mokrenja, naročito noću, a u izvesnoj meri pozitivno utiču i na seksualnu funkciju. Postoje biljni preparati različitog sastava i kvaliteta. Prema našem iskustvu odlično se pokazao PROSTATE POTENCIJAL,  a ukoliko pored BPH postoji i infekcija urinarnog trakta može se koristititi zajedno sa preparatom URO POTENCIJAL, jer u takvoj situaciji daju odlične rezultate.

Hirurško lečenje BPH

Postavlja se pitanje kada se odlučiti za operaciju. Može se reći da pacijent odlučuje dokle god urolog ne kaže se operacija mora uraditi, a on će to reći u slučaju nastanka nekih komplikacija BPH (proširenje gornjih mokraćnih puteva i oštećenje bubrežne funkcije). Sve ostale situacije se procenjuju i odluka se donosi zajednički prema dogovoru urologa i pacijenta. Procenjuje se težina simptoma (za to postoje posebni upitnici-IPSS), ali se uzima u obzir i opšte stanje pacijenta jer svaki operativni zahvat predstavlja određeni napor za organizam.

Operacija može biti kroz mokraćni kanal (TUR), ili otvorena. Otvorena operacija se danas radi relativno retko, npr. kada istovremeno postoji i kamen u mokraćnoj bešici ili kada je prostata jako uvećana.

Operativno zahvat koji se najčešće radi u lečenju BPH jeste TUR (transuretralna resekcija prostate). Ona se izvodi na taj način što se odgovarajućim instrumentima kroz mokraćni kanal pacijenta dolazi do prostate od koje se onda isecaju mali režnjići, dokle god se ne ukloni dovoljno tkiva prostate da mokraća može nesmetano da otiče.

Za isecanje tkiva i zaustavljanje krvarenja koristi se visokofrekventna električna struja.

Oporavak posle ovakve operacije je relativno brz i traje oko tri nedelje, a pacijent ostaje u bolnici samo nekoliko dana.

Ostale metode

Ovde se govori o relativno novijim metodama lečenja BPH. Njihova efikasnost je u fazi ispitivanja u odnosu na hirurško lečenje koje je još uvek najefikasnije.

Ovde spadaju:

-Termoterapija prostate
-TUMT (transuretralna mikrotalasna termoterapija)
-HIFU (fokusirani ultrazvuk visokog intenziteta)
-TUNA (transuretralna ablacija radiofrekventnom energijom)

-Lečenje laserom
-TULIP (ultrazvučno vođena laserska prostatektomija)
-TUEP (transuretralna evaporizacija prostate)
-ILC (intersticijska laserska koagulacija)

-Ugradnja stentova
-privremeni stentovi
-permanentni stentovi

Stent je spirala koja se uvlači u mokraćnu cev sa ciljem njenog proširenja i na taj način olakšavanja mokrenja. Može biti privremena ili stalna.

Ovo su neoperativne, ali ipak invazivne metode jer se tokom njihove primene uvlače odgovarajući instrumenti ili u mokraćni kanal ili u čmarno crevo pacijenta.